:: Дан Славистичког друштва ::

Скупштина Слависитчког друштва на свом редовном заседању 10. фебруара 2005. године донела је следећу одлуку:

На основу члана 22 Статута Славистичког друштва Србије, Скупштина Друштва доноси одлуку да се  Дан светих равноапостолних Ћирила и Методија и Дан словенске писмености и културе 24. мај узме за Дан Славистичког друштва Србије. 

Случајно или не, на Дан св. Ћирила и Методија Славистичко друштво Србије одржало је године 1957. прву Годишњу скупштину од свога оснивања 1948, на којој су редигована Правила. Ова правила и Записник са оснивачке скупштине послужили су као основ за регистрацију Друштва код Државног секретаријата за унутрашње послове НР Србије. 

На овај дан, Дан словенске писмености и културе, Славистичко друштво Србије приређивало је већ више година уназад, у сарадњи с Руским домом у Београду, свечане академије, на којима су додељивана признања Друштва и промовисана нова издања. Тако је било и 24. маја 1999. године, када се промотивна свечаност у Руском дому претворила у нешто што се потом неколико година називало „вече уз свеће“. У јеку натовског бомбардовања, поред осталог, и цивилних енергетских постројења, тога дана у великој дворани Руског дома настао је мркли мрак. Свечаност је, томе упркос, ипак одржана – уз свеће.

Професор  Предраг Пипер је истом том приликом, на отварању изложбе Словенска књига, поред осталог, рекао:

"Историја Словена дели се на два неједнака дела. Знаци који их деле су крст и слово, хришћанство и писменост отворене књиге под знаком крста. Дотле су Словени имали своју етничку културу, а отада поред културе имају и тековине древне европске и медитеранске цивилизације и учествују у њиховом развоју. На челу дуге поворке заслужних за процват словенске писмености јесу два брата равноапостолна Ћирило и Методије, чији је данас празник у календару Православне цркве. Да буде као што је у Писму речено: Јер гдје су два или три сабрани у име моје, ондје сам ја међу њима (Мт. 18,20).

Сваком нашем о књизи имало обавештеном човеку познат је живот Солунске браће и њихов велики подвиг. Семе које су они посејали даје плодове, који и ми у изобиљу уживамо. Али мора нам стално бити у мислима дуги пређени пут, на којем су они били први путници, пут историје словенске писмености, дуж чијих страна светле непрегледни низови књига, ризница словенског памћења, сведочења и самосведочења..."

П. Пипер, Поводом отварања изложбе "Словенска књига" на дан светих Ћирила и Методија. Славистика IV (2000), стр. 327.

<><><>

Патрони свеколиког словенства, чак и онога које није примило њихову словенску службу и писмо, св. равноапостолни Ћирило и Методије тако су, читав низ година пре формалне одлуке Скупштине из 2005. да се њихов празник прими за Дан Друштва, обасјавали својом прекретничком светлошћу прегнућа српских филолога-слависта окупљених око Славистичког друштва Србије. Чврсто верујемо да ће тако бити и убудуће.

< на врх стране